Ceo region je okupiran pričom o hladnoći, snežnim olujama, zaleđenim putevima, visini snega na planinama, opasnim lavinama, odlaganju nastave… Čini se da nam nije bilo toliko hladno dok nisu počeli minuse toliko da spominju. A da li ste se ikada zapitali kako žive ljudi na visini od 1100 metara i više? U snežnoj idili na Proslapskoj planini u opštini Prozor-Rama, stanuje Josip Markešić. On jeučenik trećeg razreda ekonomskog smera u Srednjoj školi Prozor.

 

Iako je sunčano i hladno, ali je Josip obučen sasvim ležerno. Međutim, hladnoća mu ne smeta, jer je na ovakve temperature već navikao.

 

Od kuće do škole svakog dana pređe i po nekoliko kilometara, ali se ne žali.

 

– Ma nije to ništa i nisam ja jedini koji tako radi u ovim krajevima. Ustajem pre 6 sati, spremam se i idem jedan kilometar pešice do prvog autobusa kojim se vozim do Orašca, a onda drugim busom do Prozora. Posle nastave oko 15 sati već sam ponovno kod kuće. Opština Prozor-Rama je za sve učenike osigurala besplatan prevoz na celom području opšine pa nam to puno znači – kaže ovaj mladić.

 

Josip obožava životinje i ima puno kućnih ljubimaca.

 

– Volim konje, to mi je posebna strast. Sada idem u srednju školu. Volio bih da studiram za inženjera ili građevinu posle srednje škole. Moj san je da posle završenog fakulteta imam posao u Rami, da živim ovde na Proslapskoj planini i da imam malo porodično imanje ili malu farmu konja – sa žarom iznosi Josip svoje životne planove.

 

Inače, Josip živi sa roditeljima Antom i Brankom, sestrom i bratom.

 

Njegova sestra je učenica drugog razreda medicinske škole u Mostaru, a brat Marin je 5. razred u školi na Orašcu. Tu su još baka i deda i stric.

 

Iako su uslovi za život ovde na planini izuzetno teški, Josip kaže da mu to nimalo ne smeta.

 

Nikada mu nije dosadno jer kada dođe iz škole obavezno pomaže roditeljima. Kada nema obaveze ili trening onda prošeta, odmara se i opušta. Voli da trenira fudbal i igra za klub “Ramu”.

 

– Svakome se čini da mi ovde nemamo vremena ni za šta. Imamo sve uslove koji su potrebni čoveku za život. Mislim da je važno da čovek u životu zna pravilno da iskoristi svoje vreme i da bude zadovoljan sa onim što ima. Naravno, treba se truditi i da mu bude bolje, ali ne da se pati zbog toga – kaže Josip, koji za svoje godine izuzetno zrelo razmišlja.

 

U ovim krajevima još se drže lepe i pozitivne tradicije. Kada dođe gost ili putnik namernik pozovu ga u kuću, počaste ga kafom, rakijom, suvim mesom i sirom „iz mišine“.

 

Čini se da ovde ljudi dišu punim plućima, da je duša puna ramske pozitive i vere u život.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/Izvor: ramski-vjesnik.ba)