A kako je sve to izgledalo iz ugla njegovih drugara koji su tada sa njim delili teren, ali i provodili vreme u druženju, priča za "Blic puls" trener Aleksa Mašić.- Često se setim tog divnog perioda u životu i druženja sa Novakom Đokovićem, koji je tada, kao i svi mi, bio samo dete. Ono što, međutim, pamtim, jeste da je i tada imao jednu posebnu crtu ličnosti koju ne mogu da zaboravim, a koju dan-danas u mom poslu trenera pokušavam da probudim kod drugih. Ova crta bila je sačinjena iz verovatno najbitnijih naučenih sposobnosti koje bi trebalo da poseduje svako ko želi da bude uspešan u bilo kojoj sferi života. To su fokus i ogromna želja za napretkom i pobedama - priča Aleksa i dodaje:

- Ne samo na turnirima nakon završenog kampa već i u igranju običnih trening poena, Novak je bio odlučan i fokusiran na pobede, a poraze je koristio samo kao sredstvo pronalaženja mana koje bi kasnije ispravljao. Porazi su mu služili kao stepenice ka uspehu, pa ih je i bilo sve manje i manje - priča Mašić.