Član odbora za selo Akademije nauka Branislav Gulan tvrdi da postoje i zvanični podaci u Privrednoj komori, koji potvrđuju da dugi niz godina potrošači u Srbiji konzumiraju meso koje sadrži GMO. 

- Samo tokom prethodne godine uvezli smo 330.000 živih svinja i 38.000 tona najlošijeg mesa treće klase - kaže Gulan. 

On ističe da živimo u zabludi da ne koristimo GMO, a  da istovremeno uništavamo stočni fond, koji ne može da konkuriše uvoznoj GMO hrani. 

- Činjenica je da se u Srbiju uvozi meso najlošijeg kvaliteta, često i ono čiji je rok upotrebe pri kraju, a pritom se na meso i ne stavljaju oznake da sadrži GMO sastojke - napominje Gulan. On dodaje da će Srbija u bliskoj budućnosti, u završnoj fazi pregovora oko stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i u sklopu procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, morati da izmeni postojeće propise o GMO organizmima, odnosno da liberalizuje promet takvih proizvoda na svom tržištu. 

- Po pravilima STO, trajna zabrana prometa i proizvodnje GMO nije moguća, osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost GMO proizvoda, a do sada nije dokazano da su oni štetni. U STO postoje države koje na liberalniji ili na restriktivniji način tretiraju GMO proizvode, ali opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja-članica. U EU se, doduše, gaje samo dve GMO kulture, ali se dozvoljava promet oko 50 GMO proizvoda. Od dve kulture registrovane za gajenje na teritoriji EU, jedna je sorta krompira, a jedna sorta kukuruza - kaže Gulan. 

Shutterstock

On u razgovoru za Sputnjik ističe i da je "točak istorije  GMO" nezaustavljiv, i da Srbija može taj proces eventualno samo da uspori. 

- Procenjuje se da se u svetu GMO kultura uzgaja na 170 miliona hektara, od čega je 50 miliona u SAD, dok se u zemljama Evropske unije GMO kulture kultivišu na svega oko 100.000 hektara. Trenutno je Srbija jedina zemlja u Evropi koja potrebe za sojom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje, i čak ostvari dodatni izvoz proizvoda od soje u vrednosti od oko 82 miliona dolara godišnje. Pritom, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima tržišni lanac zasnovan na potpunom GMO Free režimu u uzgoju soje, ali ta jedinstvena situacija nije valorizovana - napominje Branislav Gulan. 

On naglašava da do sada nije dokazano da je GMO štetan, i da će u narednom periodu za Srbiju najveći izazov biti kako da donese nove zakone u skladu sa standardima EU, a da istovremeno sačuva domaću proizvodnju soje i drugih proizvoda. 

Međutim, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić tvrdi da su eksperimentalna istraživanja pokazala da konzumiranje GMO hrane ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. 

- Da bi se dokazalo da je hrana od GMO štetna, treba da prođe minimum četiri generacije ljudi, ili 120 godina. Ali eksperimentalna istraživanja koja su rađena na životinjama u laboratorijama pokazala su da u drugoj generaciji dolazi do promena u unutrašnjim organima, u trećoj generaciji dolazi do povećanog postotka eksperimentalnih životinja koje obolevaju od kancera, a četvrta generacija životinja je toliko besplodna da ne mogu da se reprodukuju ni na nivou proste reprodukcije - ističe Ševarlić. 

Shutterstock

On naglašava da je fitosanitarna i veterinarska inspekcija u Srbiji dužna da utvrdi da li neka hrana sadrži GMO, ali da one to očigledno ne čine. 

- Nisu sporni samo proizvodi od mesa, već i proizvodi od mleka i mlečnih prerađevina, stočna hrana, sirovine za proizvodnju stočne hrane, kao i tzv. bezalkoholna pića u koja se ugrađuju sirupi od GMO kukuruza. Tu su i konditorski proizvodi, u koje se takođe ugrađuju sirovine koje imaju GMO poreklo - kaže Ševarlić. 

Istovremeno, Zakon o GMO ne nalaže obavezu isticanja obaveštenja da proizvod sadrži GMO, s obzirom na to da je zakonom zabranjen uzgoj, uvoz i promet genetski modifikovanih organizama. 

INFORMER.RS