Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Prokopija, a malo je poznata činjenica da je srpski grad Prokuplje po njemu dobio ime.

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija.  Kao pobedilac  ušao je u Jerusalim i objavio majci da je  hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.

Crkva svetog Prokopija; Printskrin: visitmycountry.net

Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se opet javio Gospod Isus Hristos, koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Jednog dana došlo mu je na tamnički prozor 12 žena i rekle su mu: “I mi smo sluškinje Hristove.” Optužene za ovo one su bačene u istu tamnicu, gde ih je sveti Prokopije učio veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja pominje sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene.

U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.

Brojna narodna verovanja vezana su za praznovanje ovog sveca.

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na ovaj dan nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave svetog Prokopija kao krsnu slavu.

(Telegraf.rs)