"LEtoile Rouge", kafana "Crvena zvezda", odudara od blještavila Grada svetlosti. Neki bi rekli - kutak sa dušom.

Ulica Baljar, na samom kraju u broju 59, na ćošku kod bivše zgrade ambasade Jugoslavije, krije kafanu "Crvena zvezda". Sliči nekoj pokraj Glavne autobuske stanice u Beogradu, samo što se do ove stiže ljubičastom linijom metroa broj četiri do poslednje stanice "Porte de Clignacourt".

Starinski, rustičan spoljašnji izgled sa velikim prozorom. Grb Zvezde upada u oči čim kročite unutra.

"Dobar dan, kako je", upitao sam i kao prvi odgovor odmah dobio osmeh zbog jezika koji su čuli, a zatim je usledilo, ono naše znatiželjno: "Otkud vi ovde?"

Sve to mirno nagleda vožd Karađorđe sa slike između dva ogromna ogledala na zidu, a sve ih iza šanka kontroliše Jasminka.

- Kafanu drži Željko Vukić, Baranina, a ja sam mu kao žirant. U Parizu sam već 34 godine, živim tu iznad i sutra bih se vratila u Beograd. Tamo sam na Zvezdari, mnogo lep kraj - priča nostalgično Jasminka (55) dok nas ubeđuje da ostanemo još malo.

Tvrdi da ono što ima u Srbiji ne postoji nigde, iako je više od pola života u Parizu, i broji dane do povratka u Beograd, bar na kratko.

- Ovde se okupljamo mi naši, često nam dolaze i gosti iz Srbije. Stalno se gledaju Zvezdine utakmice, naravno, iako ja navijam za Partizan. Uvek pratimo i tenis kada igra Nole - priznaje nam Jasminka.

Gazda Željko je bio opravdano odsutan, veče pre se radilo do kasno.