Ova lepa Amerikanka je svoje adute i talente stavila u službu Velike Britanije. Ona se smatra jednim od najupsešnijih špijuna svih vremena. Iako je njena priča imala manji odjek od recimo Mata Hari njena dela nisu uopšte zanemarljiva.

Beti je vodila svoj tihi rat protiv nacista, a kao glavno oružije koristila je spavaću sobu. U njenoj biografiji "The Last Goodnight" Hauarda Bluma konačno se razotkrivaju stare tajne.

Njen kolega iz MI6 opisao je da je Beti svoje žrtve razoružavala osmehom i smaragdno zelenim očima. Ovaj agent je rekao da je trik bio u ubeđivanju da je baš taj muškarac njen čitav univerzum, klasičan vid ženske manipulacije.

Pekova je odrasla u visokom društvu Vašingtona, ali je od malih nogu bila veoma promiskuitetna. Pored lepote i vitke linije posedovala je i visoku inteligenciju.

Zatrudnela je u 19. godini života ne znajući oca njenog deteta. Kako bi izbegla skandal udala se za britanskog diplomatu, Artura Paka, dvostruko starijeg od nje. Brak je od početka bio osuđen na propast. Artur je ubedio da sina da hraniteljskoj porodici, kako nikada nije otišla po njega on se prijavio u vojsku i poginuo u Korejskom ratu.

Kao ženi diplomate zadovoljstvo je bilo zagarantovano, kako avaturističko, tako i seksualno. Među njenim ljubavnicima našao se i novinar koji je i povezao sa obaveštajnom službom. Naime, oni su zaključili da Beti poseduje idealnu kombinaciju za veoma korisnog špijuna.

Po izbijanju Španskog rata Pakovi su se preselili u britansku ambasadu u Madridu. Beti je tada fascinirala šefove MI6 prilikom spašavanja svog španskog ljubavnika.

Pakovi su se ubrzo preselili u Poljsku, prvu metu Hitlera, a iza tog premeštaja stajao je MI6. Ona ih nije razočarala i veoma brzo se sprijateljila sa poljskim diplomatama i moćnicima, a jedan od njih joj je postao ljubavnik i izvor poverljivih podataka. Od njega je izvlačila sve detalje o planovima nacista vezanih za Čehoslovačku. Od tada je formalno radila za ovu organizaciju.

Kako je bila udata za diplomatu jedan od zadataka je bio da izvuče informacije od muža. U kasnijim intervjuima rekla je da su ti sastanci bili veoma plodonsni jer joj je u krevetu odavao sve tajne koje su bile potrebne.

Sledeća žrtva bio je grof Mihael Lubinski, pomoćnik poljskog ministra spoljnih poslova. Bila joj je potrebna samo jedna večera. Saznala je čak i detalje dogovora sa Hitlerom.

Njena taktika je bila veoma jednostavna: Zagolicaj žrtve, ali nikad ne kopaj dalje od onoga što je potrebno. Blum je u svojoj knjizi opisao da bi žrtva svaki put dobijala još jednu šansu, a da su se one uvek vraćale po još.

Posle svakog susreta Beti bi sedela za kucaćom mašinom i pisala detaljne izveštaje, dok joj je sećanje još uvek bilo sveže, a ti izveštaji bi dva puta nedeljno putem diplomatske torbe stizali u London.

Zahvaljujući svom grofu kojeg je imala oko malog prsta otkrila je sve o mašini koja se zvala Enigma, pa je čak uspela da ga ubedi i da je odvde na Hitlerov reli u Nirnbergu 1938. godine.

Posle toga Mi6 je posla u Prag, odakle je ukrala papire sa nemačkim planovima za uspostavljanje kontrole nad centralnom Evropom i prokijumčarila ih u Varšavu, sakrivene među negližeima.

Po izbijanju rata Pakovi su napustili Varšavu. Iako je većina bila šokirana Betinim promiskuitetom, niko nikada nije posmunjao da je ona špijunka. MI6 je štitio svoje, pa je tako iz straha da će se brak Pakovih raspasti i njena maska pasti, bračni par poslao u Čile i Beti dao novi identitet.

Ova Amerikanka se veoma dobro borila i sa velikim rizicima pod kojima je bila. Prilikom jednog krstarenja sa grupom simpatizera nacista, britanski ambasador u Peruu je pretio da će je silovati, ali je ona uspela da se izvuče.

Njena nova destinacija je bio Vašington, čijim ulicama se kretala pod imenom Sintija. Tada je bila novinarka.

Njen najkomplikovaniji zadatak je bio ataše za medije nacističkog saveznika višeljevske Francuske, Šarl Brus. Bio je komplikovan jer se Beti zaljubila u njega. On joj je odao detalje da višeljevska vlada traži podatke o britanskim brodovima i šalje ih nacistima kako bi ih podmornice potapale u Atlanskom okeanu.

Šarl je ubrzo upozorio da ih ambasada drži na oku, pa je par uz pomoć MI6 skovao genijalan plan i ukrali potrebna dokumenta i podatke.

Po povratku u London želela je da postane ubica obaveštajaca, ali je kasnije utvrđeno da je ipak razotkrivena akcijama u vašingtonu.

Posle smrti njenog muža 1945. godine udala se za Brusa i preselili su se u srednjevekovni zamak u Francuskoj.

Nikada se nije obazirala na komentare drugih vezane za njene metode.

- Postiđena? Ni najmanje. Moji nadređeni su rekli da su rezultati mojeg rada spasili hiljade ljudskih života. Moj posao me je dovodio u situacije iz kojih bi se poštene žene izvukle ali ja sam bila potpuno posvećena. Rat se ne dobija poštenim metodama - rekla je godinama kasnije.

Beti je umrla od raka grla 1963. godine.