Prema nekim procenama oko četiri stotine hiljada Amerikanki svake godine se odluči da poveća grudi. Mnoge žene nisu upućene da implantant nije večan i da vremenom mora da se promeni.
Iako su silikoni okrivljivani za svakojake zdravstvene probleme, nijedno istraživanje do sada nije utvrdilo njihovu povezanost sa povećanim rizikom od autoimunih bolesti (silikonska bolest), ili sa nastankom raka. Takođe, ugradnja silikona ne sprečava dojenje. Međutim, kao i svaki drugi operativni zahvat, i silikoni u grudima nose određene rizike, najčešće komplikacije su rupture i stvaranje ožiljnog, zapravo vezivnog tkiva oko implantata, što izaziva nelagodnost, defekt tkiva i bol. Pucanje može da usledi pri padu, saobraćajnim nesrećama ili zbog biopsije dojke. Posledice pucanja zavise i od vrste implantata. Naučno je dokazano da silikonske proteze nisu opasne i da ne mogu da budu okrivljene za pojavu malignih promena u dojkama.
Inače, prve operacije na dojkama urađene su krajem XIX veka. Moderna silikonska era koja je u svetu počela krajem šezdesetih godina minulog veka u poslednje vreme je u punom zamahu i kod nas. Put ka tome krčile su estradne i druge zvezde, javne ličnosti, a danas je sve više žena koje prosto hrle kod plastičnih hirurga po bujne grudi kakve su, verovatno, odavno priželjkivale.

PINK.RS