Prvo bračno "u pomoć"

Nevladine organizacije se trude da pomognu deci sirijskih izbeglica koje su se rasule po zemljama u potrazi za boljim životom, a nabasale na nove nedaće. U Libanu postoji jeziva praksa u kojoj se devojčice, neke stare i samo 12 godina prodaju seksualno kako bi zaradile novac da prehrane porodice.

Neke devojčice su prisiljene na "brakove iz zadovoljstva" koji traju samo nekoliko dana i sklapaju se samo radi prve bračne noći.

Prava poplava ovih brakova privukla je ljigavce iz okolnih zemalja koji iskorišćavaju bedu i beznađe očajnih devojaka koje se nadaju da bi ih udaja mogla spasti, samo da bi shvatile da su prevarene.

U jednom slučaju humanitarni radnici su primetili da je devojčica bila ostavljena posle nedelju dana braka, a jedna od 15 godina je toliko zlostavljana da su je posle mesec dana svu izubijanu doveli u prihvatilište

Krv u dečijoj šaci

Samer (11) i njegov brat Muhamed (10) bi trebalo da su na časovima. Umesto toga oni rade smene od po 12 sati kao mehaničari u Bejrutu kako bi pomogli porodici da preživi.

Ostala deca kao u čoporima idu po poljima ili skupljaju smeće sa ulica. Mali Muhamed je još uvek suviše mali da dohvati alat na polici, ali porodica bi bez njega umrla od gladi. Dete od 10 godina steže vilicu i izgovara - nemam izbora, tata mi je mrtav.

Dečaci su među više od milion sirijskih izbeglica koje su pobegle u Liban.

Amal (11) i Rovajda (9) kopaju i beru povrće u poljima. Izdržavaju porodice i žale se da "ih leđa bole jer su dugo povijena".

Na drugom kraju grada Abed (15) već tri godine radi smene od 14 sati skupljajući smeće. Bez njega neće jesti. Vid mu slabi i zna da će bez operacije možda i oslepeti. Nema novca za to, umesto toga koliko god može, skuplja smeće za sitniš da bi preživeli.

"Ulice su kao groblja"

Amina (38) radi kao mehaničarka u Bejrutu. Samer i Muhamed su njena deca. Nekada je živela u Siriji, sada preživljava u Libanu.

"Nismo imali drugog izbora, morali smo da odemo. Po ceo dan si na nišanu, snajperi ubijaju ljude, a pogubljenja su na ulicama. Žene ne smeju da izlaze. Bili smo prestravljeni. Mrzim što decu šaljem u nadnicu umesto u školu, ali bez toga bismo umrli od gladi", otkriva žena.