Fotografkinja je 2007. godine pokrenula projekt "AdiPositivity", čiji je cilj "borba protiv mržnje i dezinformacija koje se tiču težine, ali i promovisanja ljubavi prema telu i prepoznavanje autonomije tela pojedinaca".

"Nije nikakva tajna da ćete, gde god da pogledate, videti fotografije da se koriste kao alat za stvaranje srama zbog našeg izgleda. Ja volim da rušim takvu vrstu alata i da ga koristim u svrhe pokazivanja punijih tela", rekla je Džons za "Huffington Post".

Citirajući pisca Džunota Dijaza, da se od čoveka može stvoriti čudovište ako mu se onemogući bilo kakvo prikazivanje njega samog, na kulturološkoj visini, Džons je objasnila zašto smatra da je izuzetno važno vizuelno predstavljanje.

"Nažalost, mediji to često uskraćuju. Punije ljude ne možete videti u medijima ni u popularnoj kulturi. Zato ja radim na tome da pomognem ljudima da zavole svoja tela i da drugi sami sebi dopuste da vole svoje telo", istakla je fotografkinja.

Opisujući projekt, Džons tvrdi da se delimično radi o feminizmu, delimično o debljini, a delimično o tome da vam se "je*e za druge".

"Ljude i dalje uznemiruje kada je neko nag. Golotinja nije seks, seks nije pornografija, a pornografija nije zla. Čini mi se da mnogi to ne shvataju. Ako vide golo telo, oni misle da bi ono moralo da bude seksi", rekla je Džons.

Na samom početku ovog projekta, fotografkinja je brzo shvatila da se možda ne obraća javnosti na način na koji bi želela.

Ali obraćala se punijim ljudima i automatski su oni počeli da joj se javljaju, i to iz čitavog sveta.

Otvorili bi joj dušu i progovorili koliko se srame svog izgleda.

"Javila mi se jedna žena koja mi je napisala da je to jutro, kada je otkrila moje fotografije bilo prvo jutro, otkad se seća, da nije plakala zbog svog tela. To će mi zauvek ostati urezano u pamćenje, iako konstantno dobijam slične priče od ljudi. Ali tada sam shvatila da se ustvari obraćam samim modelima i da njima i treba da se obraćam", ističe fotografkinja.