Dve mlade žene su otišle na kafu, samo da bi ih pokosio rafal terorista. Pale su jedna pored druge u petak uveče u baru Kaliron.

Nisu bile Parižanke, u veliki grad došle su iz provincije, malog mesta Ajs sur Vien, na zapadu zemlje.

Gradonačelnik varošice, Rene Arno koji ih je poznavao rekao je da je "majci teško da sahrani dete, a da sahrni dve ćerke je nezamislivo. Ta porodica nema mržnju u srcu, samo zaprepašćenost. Kojim rečima ih utešiti? Nema tih reči". Nije ih bilo ni kada su ispod tela Elze Delplas pronašli dokaz njenog herojstva.

Emili je bila arhitekta, a Šarlota se trudila da se izbori za karijeru u ekonomiji. Bile su vredne.Poštovane. Emilijin profesor je rekao da je "apsolutno neutešan nakon što je čuo da je  Emili jedna od žrtava napada".

Emili je bila stidljiva , volela je rok i začudo se super snalazila u izlascima - tvrde prijatelji. Šarlota je imala svoju grupicu ljudi i njih se držala. Bila je povučena i vezana za sestru. Nisu živele zajedno i često su se nalazile na piću. Tako je bilo i kobne večeri.

Njihovu majku sudbina uopšte nije štedela. Učiteljica u penziji je pre godinu dana ostala bez muža, sada su joj ubijene obe ćerke.

U ponedeljak mali grad Ajs sur Vien delovao je kao beskrajna crna kolona. Ljudi su izašli da odaju počast mrtvima u Parizu, posebno devojkama koje su poznavali, a koje je krvnik potpuno nedužne ubio tek što su zakoračile u život. Isti napadač uio je još 19 ljudi u krvavom piru.

A njihova majka ostala je sama. Da ih zauvek pamti i pita se - zašto? Zašto bi iko ubio njene ćerke. Devojke koje im nisu učinile ništa loše.

Krvnik iz Pariza imao tako brutalan kraj da kao da je dva puta umro!