Prilikom operacije, koja je obavljena u avgustu i trajala više od 26 sati, 41-godišnji vatrogasac Patrik Hardison iz Tenesija dobio je lice 26-godišnjeg Dejvida Radiboa, mehaničara za bicikle iz Bruklina.

Hardison je teško povređen petog septembra 2001. u akciji gašenja požara u Senatobiji (Misisipi). U prvoj operaciji mu je presađeno tkivo sa butina da bi imao kakvo-takvo lice, ali je u godinama koje su usledile operisan još 71 put (oko sedam operacija godišnje) i postao je zavisan od analgetika, a porodični život mu je bio uništen.

Hardison pre i posle operacija

“Deca su vrištala i plakala kada bi me videla”, seća se Hardison vremena pre transplantacije. “Ima stvari koje su gore od smrti.”

Operacije presađivanja nisu česte, ali je u proteklih deset godina ipak obavljeno nekoliko njih širom sveta. 

Prva osoba kojoj je urađena delimična transplantacija lica (2005. godine) bila je Izabel Dinoar, 38-godišnja Francuskinja koju je ugrizao pas. Prvo takva operacija u SAD obavljena je decembra 2008, kada je presađeno lice 46-godišnjoj Koni Kalb iz Klivlenda, u koju je četiri godine ranije suprug pucao iz vatrenog oružja.

(+Kliknite za uvećanje)

Godine 2010. u Španiji je operisan 31-godišnji Oskar, farmer koji je sebi slučajno pucao u lice. To je prva kompletna transplantacija lica na svetu.

Hirurzi Brigamove i ženske bolnice u Bostonu transplantirali nos, usta, kožu, mišiće i nerve 25-godišnjem građevinskom radniku Dalasu Vinsu iz Teksasa, koji je ostao unakažen pošto je dotakao električni vod.

Hardison je upoznao dr Rodrigeza 2012, a lice Dejvida Radiboa je treće koje mu je bilo ponuđeno. U članku u Njujork magazinu, objavljenom u nedelju uveče, novinar Stiv Fišman detaljno opisuje pipavu, iscrpljujuću i opasnu proceduru koju je obavio dr Rodrigez.

“Operacija je počela dva dana nakon što je Rodibo proglašen mrtvim, 14. avgusta u 7.30 h. Rodrigez je krenuo od Rodiboa, pažljivo je odvojio kožu debljine nešto više od jednog centimetara od lobanje. Radio je od potiljka prema ušima, zatim preko nosa, koji je isekao testerom. Trik je bio da se tkivo iseče tako da se sačuvaju nervi, mišići i karotidne arterije, kao i unutrašnje vratne arterije.”

Procedura nije bila lišena komplikacija, jer se ispostavilo da je Hardisonova vratna arterija veća od Rodiboove tako da je Hardison počeo da gubi krv i bio životno ugrožen. Dr Rodrigez je morao da improvizuje, ubacivši jednu arteriju u šupljinu koju je isekao na drugoj.

Hardison pre nesreće sa porodicom

Pacijent se sada oporavlja. Dr Rodrigez kaže da će morati da uzima imunosupresante do kraja života, jer će odbacivanja nedvosmisleno biti, pitanje je samo kada.

“Kada vidim njegovo lice, želim da ga upamtim da bih, kada ga sledeći put vidim, znao da je to moj tata", rekao je Fišmanu jedan od Hardisonovih sinova.