Već 20 godina čuvar beogradske mumije 

Priča koja će u septembru najzad dobiti srećan kraj počinje 1888, kada je danas zaboravljeni Pavle Riđički na svom putovanju po Bliskom istoku kupio mumiju u drvenom kovčegu i doneo je u Beograd.

Riđički, koji je tada imao 82 godine, u pismu Narodnom muzeju kaže: „Uzimam slobodu poslati vam mumiju, koju sam kupio u Luksoru u Gornjem Egiptu, ne za sebe, nego za srpski narod. Primite ovaj mali darak, koji sam iz rodoljubive namere poneo iz daleke zemlje.“

Mumija je prvi i poslednji put bila samostalno izlagana te 1888. godine, a onda su došli ratovi, a ona je ostala nekako skrajnuta, zaturena...

Branislav Anđelković (50), kao mladi diplomirani arheolog, krajem osamdesetih godina sasvim slučajno je u Arhivu Srbije naišao na podatke o mumiji. Zaintrigiran jer njeno postojanje tokom studija niko nije pominjao, nastavio je istraživanje, da bi joj najzad ušao u trag: voljom političara, mumija je 1986. godine bila ustupljena Galeriji umjetnosti nesvrstanih zemalja u Titogradu.

Na inicijativu mladog naučnika, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta uputilo je zahtev za vraćanje, koji je usvojen 1991. Narodni muzej potom je mumiju ustupio Arheološkoj zbirci ovog fakulteta.

Može se samo zamisliti ushićenje dr Anđelkovića kada je 1993. godine prvi put, s hirurškom maskom na licu i s rukavicama, otvorio drveni kovčeg! Proučavanja koja su tada započeta postupno su skidala koprene tajni s vrednog eskponata.
U aprilu 1996, pod levom miškom pokojnika, uz njegovo srce, nađen je svitak papirusa, po čemu je Beogradska mumija jedna od retkih u svetu.

- Taj svitak, zbirka pogrebnih tekstova, znamenita Knjiga mrtvih, moje je najznačajnije otkriće. Koliko mi je poznato, Beogradska mumija je jedina za koju se u ovom trenutku zna da ima svitak papirusa baš na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. I to je jedini takav papirus koji može da se poveže s konkretnom mumijom - kaže dr Anđelković.

Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu mumije 2003. godine dovelo je do otkrića identiteta pokojnika: bio je sveštenik i zvao se Nesmin.

Pre četiri godine, u Noći muzeja posetioci su na ekranu mogli da vide kovčeg, a prošle godine urađena je trodimenzionalna rekonstrukcija Nesminove glave, što je bio drugi takav naučni poduhvat u svetu.

- Problem s mumijom je taj što je to organski materijal, koji je vrlo osetljiv. Dah posetilaca, znoj, neodgovarajući način izlaganja bi je uništili - objašnjava profesor.

„Blic“ je sada u prilici da prvi javi da su, zahvaljujući Sekretarijatu za privredu i gradu Beogradu, i upornosti dr Branislava Anđelkovića, najzad obezbeđena sredstva za specijalnu vitrinu, u kojoj će mumija moći da bude izložena.

- To je lepa i važna vest! Zašto bismo morali da putujemo u Zagreb, Ljubljanu ili Atinu da vidimo mumiju? Mumije su najatraktivniji arheloški materijal, atraktivnije od skulptura, zlatnih nalaza... To je veliki turistički potencijal, velika turistička atrakcija - kaže Anđelković.

Ostaje još da se nađe novac neophodan za sledeću fazu ovog naučnog projekta: razmotavanje papirusa. Neuobičajena debljina svitka dozvoljava naučnicima da se nadaju da je to možda najpotpunija verzija egipatske Knjige mrtvih ikada nađena!

Izvor: Blic