Banka polnih ćelija u Srbiji? 

Kako su naveli sagovornici Tanjuga, banka reproduktivnog materijala treba da bude otvorena pri Klinici za ginekologoju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ali do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva. 

U Upravi za biomedicinu se nadaju da će KCS do kraja 2013. godine uz pomoć Ministarstva zdravlja uspeti da otvori banku reproduktivnog materijala. 

Prema rečima, direktora Klinike za njeno osnivanje planirana su sredstva u iznosu od 1,6 miliona evra, a novac bi trebalo da obezbedi Ministarstvo zdravlja, iz budžeta republike Srbije. 

“Kada će biti otvorena zavisi isključivo od Ministarstva”, istakao je Ljubić i ukazao da je bi banka polnih ćelija verovatno mogla biti otvorena dve godine od dodele sredstava. 

Kako je istakao, Klinika ima potrebne kadrove, s tim što bi njihov broj trebalo povećati. Međutim, nedostaje oprema koja košta najmanje nekoliko stotina hiljada evra. 

“Oprema je specijalizovana i podrazumeva opremu za zamrzavanje i čuvanje reproduktivnih ćelija, kao i njihovo dobijanje, odnosno komplet za vantelesno oplođenje i set za laparoskopske operacije”, objasnio je Ljubić. 

On je dodao da i u regionu ne postoji ni jedna banka polnih ćelija, već samo velike Evropske banke semena, čije su usluge ustanove iz Srbije godinama korstile. 

Govoreći o tome ko može biti davalac i primalac, Ljubić je ukazao da to podzakonskima aktima propisuju Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicine, kao i to koliko će se reproduktivni materijal čuvati-mada je to najčešće pet godina. 

Kako je dodao, KCS je u 2011. godini po odluci republičke stručne komisije za vantelesno oplođenje da banka reproduktivnih ćelija bude u toj zdravstvenoj ustanovi u dva maha podnosio zahtev sa projektom i elaboratom, ali odgovora nije bilo. 

Direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihajlović je naglasila značaj osnivanje banke reproduktivnih ćelija, budući da veliki broj parova u Srbiji ima problem sa sterilitetom i da je "iscrpeo" sve mogućnosti lečenja. 

"Nažalost, potrebna su određena finansijska sredstva. Iako zakon definiše obavezu da onaj ko osniva banku polnih ćelija treba da snosi sve troškove i obezbedi finansijsku konstrukciju, Ministarstvo je zbog značaja osnivanja te banke spremno da finansijski pomogne", kazala je Mihajlović. 

Ona je dodala da do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva za tu namenu, ukazavši da je Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS uputila zahtev i iskazala spremnost da osnuje banku reproduktivnog materijala. 

Kako je rekla Mihajlović, u toj ustanovi je već obezbeđen prostor i kadar je obučen imajući u vidu da se bave postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje, a da je razlika samo u tome što bi se postupak obavljao doniranim ćelijama. 

Ona je, međutim, navela, da toj ustanovi nedostaje oprema. 

"Potrebne su edukacije koje bi podrazumevale sticanje veština u obavljanju tih poslova unutar banke, a početkom sledeće godine mi bi možda mogli da pomognemo i obezbedimo njihovo održavanje", kazala je ona. 

Mihajlović je izrazila nadu da će Klinički centar možda moći do kraja sledeće godine uz pomoć Ministarstva zdravlja da organizuje taj posao i otvori banku. 

Zakonska rešenja nalažu da se banka reproduktivnog materijala može osnovati kao organizaciona jedinica u okviru zdravstvene ustanove koja se već bavi biomedicinski potpomognutom oplodnjom. 

"Koji će biti kapacitet, to je već prepušteno osnivaču, ali se nadam da će zadovoljiti sve potrebe naših porodica i građana", kazala je ona. 

Kada je reč o proceduri, Mihajlović je navale da je zakon kao jednu od mogućnosti predvideo da, pre svega, supružnici i vanbračni partneri mogu “ući u postupak” doniranim ćelijama. 

Ta mogućnost data je i ženama koje nemaju partnera, ali je ipak, nužna procena ne samo Ministarstva zdravlja, već i Ministarstva rada i socijalne politike.

Izvor: B92